Имајући у виду значај регионалне сарадње и добросуседских односа, предстојеће председавање Републике Хрватске Европском унијом и потребу за унапређењем научне сарадње са суседном земљом, Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) је у сарадњи са Институтом за развој и међународне односе (ИРМО) из Загреба, а уз подршку Канцеларије Фондације Ханс Зајдел за Југоисточну Европу, организовао у Београду Билатералне академске сусрете који ове године носе наслов „Србија и Хрватска у савременим међународним односима”. У свечаном делу, скупу су се, поред директора ИМПП проф. др Бранислава Ђорђевића и директорке ИРМО др Сање Тишме, обратили Немања Стевановић, државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије, Њ.е. господин Гордан Бакота, амбасадор Републике Хрватске у Србији, и др Клаус Физингер, директор Канцеларије Фондације Ханс Зајдел за Југоисточну Европу. Циљ скупа био је да утврди политички, геостратешки и економски положај Србије и Хрватске у контексту актуелних дешавања у Европској унији и широј међународној заједници. Оценивши политику проширења као једну од најуспешнијих иницијатива у оквиру спољног деловања Европске уније, амбасадор Бакота је позвао на интензивирање дијалога двеју земаља, посебно имајући у виду потенцијалну трансформацијску снагу приступних преговора Србије са ЕУ за решавање билатералних питања са суседима. Скуп је сабрао представнике државних органа Републике Србије, чланове академске заједнице и других релевантних институција.
Радни део скупа био је организован у два панела. Први панел обухватио је питања изазова политике проширења Европске уније у условима новог састава Европског парламента и Европске комисије, као и изазове председавања Хрватске Саветом министара ЕУ. Такође, у оквиру овог панела размотрене су и могућности проширивања и продубљавања сарадње између Србије и Хрватске у областима обухваћеним Агендом повезивања у оквиру Берлинског процеса, дугорочни изазови миграцијских трендова у Југоисточној Европи, као и изазови српске позиције у оквиру Преговарачког поглавља 31 које се односи на Заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ односно Заједничку безбедносну и одбрамбену политику ЕУ. Панелисти су били једногласни у оцени да предстојећи Самит Западног Балкана и ЕУ у мају наредне године треба да подстакне и продуби решавање отворених проблема двеју земаља. Др Сандро Кнезовић указао је и на потенцијални значај загребачког самита за останак политике проширења високо на агенди ЕУ, упркос тренутном „замору Уније” и решавању приоритетних питања попут Брегзита и усаглашавања вишегодишњег финансијског оквира. Проф. др Драган Ђукановић упозорио је на чињеницу да Србија највећи број отворених билатералних проблема има управо са Хрватском и истакао да суочавање са изазовима попут заштите права мањина обе државе, дефинисања границе на Дунаву и решавања питања несталих захтева ширу перспективу односа Београда и Загреба, посебно имајући у виду императив консолидовања Босне и Херцеговине као заједничког суседа. Др Сенада Шело Шабић додала је да Србија и Хрватска треба да пронађу решење за горуће демографске изазове. На том трагу упозорила је на важност владавине права и јаких институција, као неопходних предуслова економског бољитка и заустављања тренда исељавања становништва. Анализирајући потенцијалне изазове Србије на путу прогресивног усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, др Ана Јовић-Лазић заокружила је први панел.
Други панел обухватио је питања из економског домена и на њему су се експерти двају института бавили савременим изазовима и могућностима кинеских улагања и улоге Кине на простору Југоисточне Европе и Западног Балкана, искуствима Хрватске и Србије у коришћењу фондова ЕУ и изазовима отварања националних тржишта приликом приступања у чланство Уније. Будући да је једно од акутних питања за обе државе, размотрено је и питање проблема незапослености младих и могућности да се тренд „одлива мозгова” успори или учини делотворнијим за социјално-економску и политичку ситуацију у Србији и Хрватској. Импликације све интензивнијег присуства Кине у Југоисточној Европи посредством иницијативе „17+1” анализирале су др Ана-Мариа Боромиса и проф. др Катарина Закић, подвукавши да је правилна селекција инвестиција и пројеката кључ економске стабилности и сарадње у региону. Др Сања Малековић и др Сања Јелисавац Трошић указале су на значај инструмената регионалне политике ЕУ. Изградња институција, јачање стратешких капацитета и повезивање актера на различитим нивоима управљања истакнути су као неки од најважнијих доприноса таквих инструмената у Хрватској као пуноправној чланици ЕУ и Србији као кандидату за чланство. Да перспектива чланства у Европској унији ипак није довољна за решавање питања попут јачања конкурентности привреда држава Западног Балкана упозорио је др Јакша Пуљиз, док је проф. др Владимир Гречић додао да ова чињеница повлачи далекосежне друштвене проблеме региона попут незапослености и „одлива мозгова”.
Било да су указивали на предности, било на недостатке европске перспективе, учесници скупа сагласили су се у оцени да је свеобухватна сарадња Србије и Хрватске почетни и најважнији корак ка стабилизацији читавог региона Западног Балкана.
Брошуру о скупу можете погледати овде >>>
