Божидар Франгеш био је југословенски дипломата и високи званичник у западноевропском одељењу Савезног секретаријата за спољне послове Југославије између 1973. и 1976. Блиско је сарађивао са Јанком Смолеом, тадашњим савезним секретаром за финансије. Франгеш је био један од главних преговарача о заједничкој декларацији ЕЕЗ-Југославија из децембра 1976. године. Веровао је да је интензивирање односа са ЕЕЗ неопходно како би се смањила зависност Југославије од тржишта совјетског блока и како би се сачувала њена посебност као земље у развоју. У том смислу, био је главни координатор на релацији са југословенском амбасадом при ЕЕЗ коју су предводили Петар Миљевић и његов заменик Жарко Томашевић. Током 1977. године, именован је на функцију директора Института за међународну политику и привреду у Београду. На функцији је остао све до 1985. године.
Објавио је више научних дела, а од познатијих су:
West Europe in the contemporary world: interests and policy options of Yugoslavia, Center for Strategic Studies, Belgrade, 1987; La Yougoslavie et l’économie mondiale au seuil du XXIème siècle: résumé sélectif de l’étude de synthèse du projet, International Politics, Belgrade, 1987; Европа, Медитеран, Несврстаност, Међународна политика, Београд, 1987.