Јован Мариновић је био дипломирани правник и пре Другог светског рата се бавио адвокатуром. Члан Комунистичке партије Југославије је постао 1931. године, а од 1932. до 1933. године обављао је дужност секретара партијског руководства на Универзитету у Београду. Током 1934. године постао је секретар Месног комитета Комунистичке партије Југославије за Београд, члан обласног комитета Комунистичке партије Југославије за Србију и делегат ЦК Комунистичке партије Југославије за организовање Покрајинске конференције Комунистичке партије Југославије за Војводину. Учесник је Народноослободилачког рата од 13. јула 1941. Током рата био је члан Политодела, а затим комесар Официрске школе при Врховном штабу Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије. Мариновић је био и предавач и руководилац ЦК Комунистичке партије Југославије и ПК Комунистичке партије Југославије за Србију током 1943. и 1944. године. После Другог светског рата обављао је више дужности у Београду – директор Радио Београда, председник Радио-комитета владе ФНРЈ, помоћник савезног министра, секретар Савезног извршног већа СФРЈ, директор Танјуга и секретар Савезне скупштине за информације.