Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) и Индијски савет за међународне послове из Њу Делхија организовали су 17. септембра 2026. године, у Свечаној сали ИМПП, Уводни дијалог под називом „Индија и Европа у фрагментисаном светском поретку: перспективе Индије и Србије.” Скуп, одржан уз подршку Амбасаде Индије у Београду, окупио је дипломате и истраживаче из обе земље како би размотрили промене у светском поретку и изгледе за продубљивање сарадње Индије и Србије.
Отварајући дијалог, проф. др Душан Пророковић, виши научни сарадник у Центру за евроазијске студије ИМПП, истакао је да се конференција одржава само неколико дана након самита БРИКС у Њу Делхију. Учеснике су поздравили Њ.Е. Абишек Шукла, амбасадор Индије у Србији, Абиџит Чакраворти, заједнички секретар Индијског савета за међународне послове, и проф. др Михајло Вучић, заменик директора ИМПП и научни саветник. Амбасадор Шукла истакао је стратешки значај Србије у Европи и потребу да партнерство Београда и Њу Делхија почива на узајамном поверењу, наглашавајући да је очување Уједињених нација од суштинског значаја за опстанак цивилизације. Чакраворти је подсетио на наслеђе Покрета несврстаних и истакао да Њу Делхи посматра Београд као важног „стратешког партнера,” изразивши наду у плодотворну академску и привредну сарадњу. Проф. др Михајло Вучић нагласио је да свет поново стоји на раскрсници, због чега је неопходан међународни поредак заснован на владавини права, уз очување стратешке аутономије и мултилатералних институција попут УН, посебно поштовање Повеље УН и резолуција Савета безбедности, укључујући Резолуцију 1244. Индија и Србија, закључио је, деле опредељење за мирно решавање криза и дипломатију, што њихов однос треба да претвори у сарадњу на научном, политичком и економском плану.
Након отварања, рад је настављен кроз три тематска панела. На првом панелу, посвећеном односима Индије и Европе у промењеном светском поретку, учествовали су др Слободан Јанковић (ИМПП), проф. др Гулшан Садева (Универзитет Џавахарлал Нехру) и др Химани Пант (Индијски савет за међународне послове), а разговор се водио о безбедносној архитектури Европе након Хладног рата, тачкама зближавања и разилажења Индије и Европе, стратешкој аутономији у доба надметања великих сила, те о кризи мултилатерализма и опцијама које стоје пред Индијом и Србијом.
Историји и будућности индијско-српских односа био је посвећен други панел, на коме су говорили проф. др Душан Пророковић, др Химани Пант и Аман Кумар (Индијски савет за међународне послове), расправљајући о оцени досадашњих односа две земље, њиховом положају у мултиполарном свету, односу према институцијама глобалног управљања и сарадњи у области безбедности и одбране.
Трговина и повезивање биле су теме трећег панела, на коме су учествовали др Наташа Станојевић (ИМПП), проф. др Гулшан Садева и Аман Кумар. Разматрани су положај Србије као капије Балкана и ширег европског тржишта, Економски коридор Индија–Блиски исток–Европа, циљ да билатерална трговина достигне милијарду евра, као и могућности сарадње у технологији, енергетици и одбрани у условима фрагментисаног економског поретка.
Скуп је затворен обраћањима Абиџита Чакрабортија и проф. др Михајла Вучића, који су оценили да овакви дијалози отварају пут дугорочној и плодоносној сарадњи ИМПП и Индијског савета за међународне послове.
