У Институту за међународну политику и привреду одржана је комеморација поводом смрти др Едите Стојић Карановић, научне саветнице у пензији и бивше вршитељке дужности директора Института (2007-2008). Комеморативни скуп био је прилика да се колеге, сарадници и пријатељи присете њеног изузетног научног, професионалног и људског наслеђа, као и трајног доприноса развоју Института.

У част др Едите Стојић Карановић говорили су проф. др Михајло Вучић, заменик директора Института, проф. др Добрица Весић и др Сања Јелисавац Трошић, која је прочитала опроштајне речи проф. др Слободана Пајовића.

Проф. др Михајло Вучић подсетио је на четири деценије дугу каријеру др Стојић Карановић у Институту, у којем је била запослена од 1968. године, прошавши пут од приправнице до научне саветнице. Нагласио је да је била један од пионира истраживања прекограничне и регионалне сарадње у Југоисточној Европи, области од посебног значаја за спољну политику Републике Србије. Подсетио је и да је 1985. године основала Центар за суседне земље и регионалну сарадњу у оквиру Института, као и да је 1994. године покренула Међународни научни форум „Дунав – река сарадње”, оставивши тиме неизбрисив траг у раду Института.

Проф. др Добрица Весић истакао је да је др Стојић Карановић својим научним радом дала немерљив допринос академској заједници, посебно у областима прекограничне и регионалне сарадње на Балкану, у Југоисточној Европи и макро-региону Дунава. Осврнуо се и на њен визионарски рад кроз Међународни научни форум „Дунав – река сарадње”, у оквиру којег је организовано више од тридесет међународних конференција. Додао је да је своја истраживања посветила питањима одрживог развоја. Подунавља и унапређења привредног развоја дунавског региона, као и да је својим ангажовањем повезала научнике и стручњаке из бројних земаља, градећи „мост ка Европи”.

У име проф. др Слободана Пајовића, др Сања Јелисавац Трошић прочитала је његове опроштајне речи, у којима је др Едита Стојић Карановић описана као великодушан сарадник, научни и морални ауторитет и особа која је несебично пружала помоћ колегама. Посебно је истакнут њен непоколебљиви оптимизам и уверење да се унутрашње и спољашње тензије у региону могу превазићи, док је Дунав за њу представљао трајни симбол сарадње и помирења.

Од др Едите Стојић Карановић опростиле су се и колегинице и колеге из Института, који су истакли да је својим научним радом, међународним ангажовањем и богатом мрежом професионалних контаката значајно допринела угледу Института за међународну политику и привреду и Републике Србије у иностранству. Подсетили су и на њене људске врлине – урођени дар за дипломатију, несебичност, непосредност, разумевање, саосећање и спремност да прихвати различите погледе на свет – по којима ће је њене колеге и сарадници памтити.

Колектив Института за међународну политику и привреду са захвалношћу чува успомену на њен изузетан допринос Институту, науци и међународној сарадњи.