2017.



Међународна политика

бр. 1166-1167    април - септембар 2017.

САДРЖАЈ

Ненад Стекић
Евроскептицизам као чинилац политичког идентитета грађана Србије

Јована Перић
Европска унија као посредник у дијалогу Београда и Приштине – критички осврт

Исидора Поп-Лазић
Улога Савета безбедности Уједињених нација у борби против тероризма током сиријске кризе

Вук Лазић
Политички, економски и културни аспекти присуства Турске у БиХ од 2003. године

Сања Станковић
Позиција Јапана у Источној Азији: од регионалне силе до зависног балансера

Гаврило Остојић
Последице међународних проблема око расподеле ресурса пијаће воде на простору Централне Азије

Љиљана М. Мудринић
Политичке претпоставке заснивања регионализма и регионализације у Босни и Херцеговини

Горан Вујовић
Политика условљавања Међународног монетарног фонда

ПРИКАЗИ

Драгана Дабић:
Александар Јазић, Сарадња држава чланица Европске уније у области цивилне заштите

Радомир С. Јергић, Ђорђе Н. Лопичић,
Студије и огледи из међународног права, међународних односа и дипломатије



Међународна политика

бр. 1165    јануар - март 2017.

2016.



Међународна политика

бр. 1164    октобар-децембар 2016.

У ФОКУСУ

Јелица Горданић
Азербејџански модел мултикултурализма – могуће поруке за Србију

Огњен Драгичевић
Бретонвудске институције немају алтернативу: да ли Азијска инвестициона банка представља претњу постојећим међународним финансијским институцијама?

Александар Јазић
Загађења изазвана поплавама као глобални проблем

АНАЛИЗЕ

Милош Миленковић
Покушаји одређења структуре – расподеле моћи у постхладноратовском међународном систему

Митко Арнаудов
Утицај процеса европеизације на усвајање грађанског (наднационалног) идентитета у Републици Македонији

Милош Срзентић
Структурне промене у привредама ЕУ и САД-а од почетка Светске економске кризе до данас

ПРИКАЗИ

Митко Арнаудов:
Ноам Чомски, Јер ми тако кажемо

ДОКУМЕНТИ

УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ МИНИСТРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА ИВИЦЕ ДАЧИЋА НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ
„ПОЈАС И ПУТ – БАЛКАНСКА ПЕРСПЕКТИВА“



Међународна политика

бр. 1162-1163    април-септембар 2016.

У ФОКУСУ

Драган Петровић
Мигрантско-избегличка криза и Европа 2015-2016

Калојан Методиев
Подела Исток-Запад у ЕУ у контексту избегличке кризе

Слободан Зечевић
Миграције и идентитет Европске уније

Катарина Јонев
Активности Исламске државе у сајбер простору

Душко Лопандић
На трагу будућности: деценије које долазе

АНАЛИЗЕ

Маја Сахаџић
Непосредна демокрација у асиметричном федералном уређењу у Босни и Херцеговини

Иван Дујић
Социјална сигурност у државама Латинске Америке: утицај економске и политичке кризе у Венецуели на процес латиноамеричке интеграције

Милош Петровић
Европска служба за спољне послове: споредан актер у европској дипломатији

Александар Јазић
Период транзиције и економске реформе у државама Вишеградске групе

Драгица Луковић-Јаблановић
Слободне зоне: инструмент економског државништва

Перо Петровић, Миленко Џелетовић
Индија и Кина у новом светском економском поретку

ПРИКАЗИ КЊИГА

Јелица Горданић:
Душко Лопандић, Време сјаја, време таме - дипломате у вртлогу историје од XИИИ века до 1941. године

Владимир Трапара:
Ги Меттан, Запад – Россия: тысячелетняя война. История русофобии от Карла Великого до украинского кризиса

ДОКУМЕНТИ

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ БИТКЕ НА КАЈМАКЧАЛАНУ



Међународна политика

бр. 1161    јануар-март 2016.

У ФОКУСУ

Александар Гајић
Односи ЕУ и Русије у светлу украјинске кризе

Бошко Констандиновић
Корени настанка и методи финансирања Исламске државе

Огњен Гогић
Од Ердута ка Дејтону

АНАЛИЗЕ

Милан Крстић
Спољнополитичка мисао Милована Миловановића: да ли је реч о теорији спољне политике?

Милош Вукелић
Положај српске мањине у Републици Хрватској у светлу хрватског етнонационализма.

Сања Арежина
Енергетска безбедност – између Истока и Запада

Слободан Анђелковић, Ђорђе Сарапа
Међународноправни аспект ангажовања приватних војно-безбедносних компанија у зонама оружаних
сукоба

ПРИКАЗИ КЊИГА

Владимир Трапара: Henry Kissinger, World Order

ДОКУМЕНТИ

ИСТУПАЊЕ ПРВОГ ПОТПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ СРБИЈЕ И МИНИСТРА СПОЉНИХ
ПОСЛОВА ИВИЦЕ ДАЧИЋА НА СЕДНИЦИ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
ПОСВЕЋЕНОЈ РАДУ УНМИК-А

2015.



Међународна политика

бр. 1160    октобар-децембар 2015.

Драгана Дабић
Заједничка спољна и безбедносна политика Европске уније према украјинској кризи

Слободан Зечевић
Војска Европске уније

Нина Матијашевић
Дипломација у глобализираном свету: у сусрет изазовима – успоредба јавне, културне и звјездане дипломације

Милан Липовац и Татјана Симић
Секуритизација у енергетској безбедности – случај ЕУ и руског гаса

Предраг Терзић
Политичко организовање и деловање мађарске мањине у Румунији од 1989. до 1996. године

Игор Ферјан
Агенције за кредитни рејтинг: кључ глобалног (не)инвестирања?

Душко Димитријевић
Неколико напомена о слободном промету непокретностима у Европској унији

Добрица Весић и Перо Петровић
Однос националног и европског идентитета у земљама Западног Балкана

ПРИКАЗИ КЊИГА

Gareth Porter, Manufactured Crisis: The Untold Story of the Iran Nuclear Scare

ДОКУМЕНТИ

Уводно обраћање председавајућег ОЕБС-у, првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије
Ивице Дачића на министарском скупу о „Мировним операцијама ОЕБС-а”



Међународна политика

бр. 1158-1159    април-септембар 2015.



У фокусу

Душан Пророковић
Неолиберални фундаментализам и евроинтеграције: пример Балкана Сажетак
Крај Хладног рата и победа либерално-демократског обрасца, нису значили и успостављање трајног пута ка демократском миру, успостављању правичног система слободне трговине, изградњи ауторитарних међународних институција и дефинисању општеприхваћених заједничких вредности на глобалном нивоу. оставши без идеолошке конкуренције, либерална матрица није се даље развијала, већ је ушла у дегенеративну фазу – период неолибералног фундаментализма. Водеће идеје либералне доктрине користе се не на добробит глобалне заједнице, већ како би се остварили интереси држава зоне демократског мира. ова појава је приметна и на Балкану, а посебно се испољава у процесу евроинтеграција, које више не представљају развојни механизам балканских држава већ су средство за наметање вредности неолибералног фундаментализма.

Кључне речи:
либерализам, неолиберализам, неолиберални фундаментализам, евроинтеграције, Балкан.

Иван Дујић
Куба: демократизација као осетљиво питање и потенцијална улога Србије у његовом решавању Сажетак
Разговор о Куби повлачи питање како пронаћи средину између демократије, у којој постоји плурализам могућности и идеја, и социјалног благостања. Победа социјализма током Хладног рата донела је Куби социјално благостање захваљујући лојалности становништва према владајућој Комунистичкој партији Кубе (Партидо Цомуниста де Цуба). Иза покушаја да се на адекватан начин реше савремени социјални проблеми, крије се упорност Комунистичке партије да оправда дуг опстанак на кубанској политичкој сцени. Проучавањем повести Кубе током XX столећа запажа се да су судбину острва одређивале генерације политичара које нису желеле да власт предају млађој и напреднијој генерацији. Резултат овога неповерења јесте свођење демократије на право на гласање, штоје доводило до социјалних немира и потребе за интервенцијом сједињених Америчких Држава (сАД) у унутрашњи поредак Кубе. социјализам се ни након Хладног рата није на Куби трансформисао у социјалну државу с вишепартијским системом. очигледно је да ће садашњи председник Кубе морати да донесе одлуку о даљој судбини социјализма на Куби. Иако србија није окончала сопствени процес демократизације, она би могла да има важну улогу у трансформацији социјализма на Куби у смислу унапређења демократије и процеса демократизације.

Кључне речи:
демократија, демократизација, република, социјализам, Куба, Србија.

Милош Јовановић
Западни Балкан и ЕУ: обрнути перспективу Сажетак
Односима држава Западног Балкана и Европске уније, који се углавном посматрају из угла реформи које су наведене државе оствариле на свом европском путу као и потешкоћа са којима се сусрећу, аутор у оквиру овог рада претпоставља питање будућности ЕУ. Независно од постојеће економске кризе, одсуство осећаја припадности и непостојање европског идентитета основни је проблем са којим се ЕУ суочава. Примери тензија и проблеми са очувањем државног јединства који постоје у одређеном броју земаља чланица ЕУ, попут Шпаније или Белгије, показују да је врло тешко изградити колективни осећај припадности у оквиру политичке заједнице која је у идентитетском и културолошком смислу хетерогена. Пошто је ЕУ потребно стварање европског идентитета како би се легитимисало продубљивање политичке интеграције на коју је осуђена зарад превазилажења актуелне кризе евро-зоне, решење проблема ће највероватније бити пронађено кроз диференцирану интеграцију њених држава чланица.

Кључне речи:
Уједињени у различитости, Шкотска, Каталонија, Белгија, ЕУ, неофункционализам, колективни идентитет, уставни патриотизам, диференцијација

Слободан Јанковић
Изазови или претње на Западном Балкану Сажетак
Балканско полуострво је вековима било место укрштања интереса великих сила. У недавна времена оно је опет постал поприште ширег сукоба Запада и Русије. Балканске земље су подређене и оне су објекат политика ванрегионалних земаља и транснационалних корпорација. Аутор претпоставља да изазов и претња регионалним земљама произилазе угланвом из њиховог статуса подређених држава. Он дефинише подређену државе не само у оквирима које је задао Дејвид А. Лејк већ проширује концепт са наметнутим споразумевањем између локалних компрадорских политичких елита са страном силом. Јанковић укратко представља место Балкана у политици великих сила и у односима између локалних земаља и ванрегионалних сила. Он потом указује да су балканске земље у статусу подређених држава и тврди да су две територије протекторати. Коначно он наводи и званично именоване претње и изазове да би их упоредио са стварношћу.

Кључне речи:
Кључне речи: Балкан, претње и изазови, подређена држава, протекторат, Србија, сукоб Запад-Русија.

Владан Јончић
Значај Западног Балкана, посебно Републике Србије у процесима европских интеграција Сажетак
У разматрањима приступа држава Западног Балкана често се поставља питање сврхе и значаја уласка ових држава у Европску унију. Знатан је број анализа везаних за ово питање. Међутим, поставља се питање да ли ЕУ има разлоге за прикључење држава З. Балкана. Разматрајући ово питање са аспекта чинилаца међународних односа као објективних и субјективних критеријума може се доћи до конкретних и реалних резултата. сваки од ових чинилаца (фактора) може дати релативно прецизне и објективне показатеље везаних за ово питање. Полазећи од политичких, економских, демографских, геостратешких, војних чинилаца и применом других метода добија се резултат да постоје оправдани разлози да државе региона да уђу у оквир ЕУ. Међутим, постоје сасвим конкретни разлози да и ЕУ има интерес да ове државе прихвати за чланице Уније.

Кључне речи:
Западни Балкан, ЕУ, геостратешки чиниоци, безбедност, ресурси

Јасминка Симић
Европска унија и нове могућности Западног Балкана Сажетак
Проевропска оријентација земаља Западног Балкана није довођена упитање упркос финансијској и институционалној кризи која је последњих година пратила, како Европску унију тако и регион. На путу ка приступању ЕУ, ове земље учиниле су знатан напредак, али испуњавање критеријума из Копенхагена тек предстоји. Потребно је да смање јаз између својихамбиција и постојећих капацитета, али и да наставе да унапређују регионалну сарадњу, на чему инсистира ЕУ, јер је повезаност земаља кључ за бржиекономски раст и већу запосленост у Југоисточној Европи. Политичка подршка процесу проширења постоји и унутар ЕУ и у земљама Западног Балкана. Ипак, етничка напетост у региону Западног Балкана, појављивање нових економских оквира сарадње, кроз преговоре о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству, Кине са земљама Југоисточне Европе, политиком „1+16“, и све јачи утицај Евроазијске економске уније, отварају размишљања о другим могућностима превазилажења евентуалних застоја земаља Западног Балкана на евроинтеграционом путу.

Кључне речи:
Западни Балкан, евроинтеграције, проширење, Трансатлантскотрговинско и инвестиционо партнерство, Економски појас Новог пута свиле, Евроазијска економска унија.

Ненад Васић,
Могућности дипломатског лобирања у Европској унији и стратегија спољне политике Републике Србије Сажетак
Један од важних начина деловања у савременој дипломатији представља и дипломатско лобирање. Најважнија претпоставка за обављање дипломатског лобирања јесте стицање знања и вештина. с обзиром на велике могућности које пружа дипломатско лобирање, посебно у Европској унији, потребно је и корисно да оно постане саставни део стратегије спољне политике Републике Србије.

Кључне речи:
Република Србија, дипломатија, лобирање, дипломатско лобирање, Европска унија, спољна политика.

Анализе

Драган Ђукановић
Спољнополитичко позиционирање Србије (СРЈ/СЦГ) од 1992. до 2015. године Сажетак
Овај рад посвећен је анализи различитих спољнополитичких изазова са којима се сусретала Србија од распада некадашње „Друге“ Југославије (1992) до данас. У том смислу, аутор је пролазећи кроз одређене етапе успео да укаже на најзначајније изазове који су пратили формулисање и имплементацију спољнополитичких циљева, закључујући притом да у току анализираног периода није дошло до њиховог конкретног формулисања у смислу посебног стратешког документа. На самом крају рада аутор подвлачи да је србија успела да у одређеној мери побољша свој имаге захваљујући председавању организацијом за европску безбедност и сарадњу током текуће 2015. године.

Кључне речи:
Србија, спољна политика, Европска унија, приоритети, спољнополитички циљеви

Марина Јовићевић
Регионална сарадња на Балкану од деведесетих до данас: утицај Европске уније Сажетак
На почетку рада представљене су информације о територији земаља у региону Балкана и њиховим међусобним односима, а разматрају се и могућности за формирање регионалног идентитета. У другом делу рада предочен је процес развоја регионалне сарадње на Балкану, који започиње кратким прегледом првих облика регионалне сарадње, који се развијају још у 19. веку а окончава се са постконфликтим регионалним приступом Европске уније, средином деведесетих. У трећем делу рада представљен је елаборативнији преглед првих регионалних иницијатива које на Балкану успостављају кључни актери међународне заједнице, а посебно је објашњена улога Европске уније у том процесу. У четвртом делу наводе се информације о новом процесу регионалне сарадње, који подржавају Европска комисија и неке од држава чланица Европске уније, а чији је циљ успостављање бољег повезивања у балканском региону. У последњем делу рада даје се процена досадашњих достигнућа регионалне сарадње на Балкану, са основним проценама за будућност, у средњерочном року.

Кључне речи:
регионална сарадња, Балкан, Југоисточна Европа, Европска унија, Европска комисија, Пакт стабилности за ЈИЕ, савет за регионалну сарадњу, ЗБ6, Берлински процес

Миша Ђурковић
Европска унија и Балкан у доба Јункерове комисије Сажетак
У овом раду аутор анализира изгледе за однос Европске уније и Балкана у наредном периоду. Најпре се указује на чињеницу да је ЕУ заокупљена решавањем сопствених финансијских и економских проблема. Политика проширења је де фацто пребачена у други план и замрзнута. Затим се указује на веома проблематично стање балканских земаља које тону у комбинацију задужености, незапослености, политичке дестабилизације и ауторитаризма. На крају се тврди да би у наредном периоду требало поставити реалне и не претерано амбициозне приоритете: избегавање банкрота и очување основне политичке стабилности.

Кључне речи:
Европска унија, Балкан, финансијска криза, Немачка, нестабилност.

Игор Новаковић
Мањинско питање и утицај на билатералне односе са суседним државама у светлу процеса придруживања Европској унији: случај Србије Сажетак
Рад се у кратким цртама бави билатералним дијалогом Републике србије са четири суседне државе око поштовања права и слобода националних мањина. У тексту се разматра суштина отворених питања за сваку од наведених држава и њихов утицај на процес европске интеграције србије. Напослетку, аутор је изнео неколико препорука за доносиоце одлука у Србији, на основу којих би се нека од отворених питања вероватно затворила и тиме спречила даља ескалација билатералних проблема и која би могла да значајно успоре процес европске интеграције Србије.

Кључне речи:
мањинске политике, интеграција мањина, сегрегација мањина, билатерални односи Србије, европске интеграције

Владан Станковић
Екуменска политика Свете столице Сажетак
Овај научни рад за предмет истраживања има екуменску политику Свете столице (државе Ватикан). Циљ научног рада је да истражи основне смернице екуменске политике Католичке цркве, да искаже односе (Римо)католичке цркве спрам других хришћанских заједница: према Источним или унијатским црквама, православним помесним црквама и протестантским црквама и деноминацијама. У времену свеукупних међународних интеграција, интеграције унутар једне исте религије остају недовољно разјашњене. Рад који је пред нама управо је допринос овом захтеву времена. Аутор у истраживању полази од интердисциплинарног методског приступа: анализе садржаја, упоредног метода, социоисторијског приступа...

Кључне речи:
екуменизам, света столица, (Римо)католичка црква, хришћанство

Андријана Мишовић
Примена члана 36 Бечке конвенције о конзуларним односима у пракси Сједињених Америчких Држава Сажетак
Аутор настоји да укаже на проблем непоштовања међународноправне обавезе коју су сједињене Америчке Државе преузеле као држава уговорница Бечке конвенције о конзуларним односима. суштина проблема огледа се у неинформисању страних држављана који бивају лишени слободе у овој земљи, о њиховом праву на општење са конзуларним функционерима, које је предвиђено чланом 36. поменуте конвенције. Услед таквог пропуста, страни држављани најчешће сазнају за ово своје право у поодмаклој фази поступка, када је већ касно да се на њега позивају, што је посебно проблематично у случајевима када бивају осуђени на смрт. Имајући у виду да су међународни судови у односу на овај проблем заузели став који се битно разликује од става националних судова сАД-а, долазимо до закључка да унутрашња правила сАД-а стоје на путу примени норме међународног права, што у крајњем исходу доводи до повреде индивидуалних права укључујући и елементарно право на живот.

Кључне речи:
Бечка конвенција о конзуларним односима, САД, Авена, смртна казна, право на живот.

Душко Димитријевић,
Неколико напомена о слободном промету непокретностима у Европској унији Сажетак
Слободно кретање капитала је једна од основних слобода афирмисаних у уговорима Европске уније којим се обезбеђује континуитет пословања и којим се осигуравају стране инвестиције. ова слобода не значи просту либерализацију робних и капиталних токова, већ подразумева много шире слободе и права, укључујући трговину капиталним услугама, трговину хартијама од вредности али и слободну трговину непокретностима у различитим областима. У том смислу, током приступања Европској унији, државе које су претендовале на чланство морале су елиминисати законске и административне баријере које су постојале у њиховом интерном законодавству у погледу промета непокретностима. Посебан нагласак у документима о приступању Европској унији ставља се на слободну трговину пољопривредним и шумским земљиштем које је у највећем делу остало у власништву држава у периоду транзиције. спецификација услова, наведеним у актима о приступању овој организацији, омогућила је усклађивање законодавства Чешке Републике, Естоније, Кипра, Летоније, Литваније, Мађарске, Малте, Пољске, словеније, словачке, Румуније, Бугарске и Хрватске са комунитарним правом, чиме је на трајан начин дат допринос даљем развоју међусобних веза а тако и бржој интеграцији у унутрашње тржиште Европске уније.

Кључне речи:
слободно кретање капитала, промет непокретности, правне тековине ЕУ.

Ђорђе Лопичић
Дипломатска мемоарска литература Сажетак
У чланку се обрађује дипломатска мемоарска литература уопште и даје се појам дипломатске литературе. Затим се обрађује преглед мемоарске литературе Краљевине србије, Краљевине Југославије и нове Југославије и србије од 1945-2014. године. Наведени су аутори мемоарске литературе од XИX века па све до 2014. године, као и њихови мемоарски радови. Значајно је да до сада у српској и југословенској литератури међународних односа и дипломатије није писано на овако обухватан начин, сем када су у питању били поједини аутори и њихова мемоарска дела о којима су били писани прикази или осврти. сада смо у овом чланку добили на једном месту сумарни попис и преглед дипломатске мемоарске литературе и њихове ауторе Краљевине србије, Краљевине Југославије и нове Југославије, односно Србије од XИX века па до 2014. године.

Кључне речи:
Дипломатија, мемоарска литература, спољна политика, Краљевина Србија, Краљевина Југославија, нова Југославија

Прикази књига

Документи



Међународна политика

бр. 1157    јануар–март 2015.



У фокусу

Игор Ферјан,
Економска дипломатија и привлачење СДИ Сажетак
Данас, интерес свих земаља, како развијених тако и земаља у развоју, представља привлачење инвестиција из иностранства. С обзиром да је вријеме економске кризе, свака земља на свој начин покушава да привуче инвестиције и то поставља као један од модалитета изласка из кризе. Како би и успјеле, земље на различите начине ангажирају појединце и групе из владиног и невладиног сектора, а кључну улогу у привлачењу страних директних инвестиција препуштају дипломатији и то економској дипломатији. Према томе, примарни циљ овог чланка представља афирмација економске дипломатије и њене улоге у привлачењу страних директних инвестиција, а како би се остварио тај циљ чланак презентира концепт економске дипломатије и инвестиција, те ставља у однос економску дипломатију са промоцијом и привлачењем страних директних инвестиција. Приликом научног образлагања теме и доказивања постављене хипотезе, у току истраживања улоге економске дипломатије у привлачењу страних директних инвестиција, посебна пажња посвећена је односу економске дипломатије и промоције и привлачења страних директних инвестиција, а на крају чланка наведене су мјере како отворити пут за привлачење страних инвестиција уз квалитетне економске дипломате.

Кључне речи:
инвестиције, СДИ, економска дипломатија, дипломате, дипломатија, држава.

Огњен Драгичевић
Примена мера штедње у дужничкој кризи земаља Еврозоне - светло на крају тунела или корак ка провалији? Сажетак
У овом раду аутор указује на разлоге зашто мере штедње нису успеле да реше питање раста јавног дуга и рецесије у земљама периферије Еврозоне. Главни узрок за неефикасност ових мера треба тражити у погрешној дијагнози корена тренутне финансијске кризе на евро простору. Прецизније речено, поменути узрок треба тражити у неразумевању твораца политике штедње да је криза производ кумулативних последица ограничења и слабости Европске монетарне уније (ЕМУ), а не неодговорног и бахатог понашање јавног сектора њених појединих држава чланица.

Кључне речи:
дужничка криза, мере штедње, Европска унија, Еврозона, Европска централна банка, привредни раст, међународна економска неједнакост

Добрица Весић
Позиционирање Србије у систему енергетске безбедности Сажетак
У савременим међународним односима енергетска безбедност постаје тема која заузима приоритетно место како на глобалном плану тако и у унутрашњим политикама као и безбедносним стратегијама појединих држава. Енергетску безбедност држава остварује деловањем на унутрашњем и на спољном плану. Веома је мали број земаља које могу да задовоље своје енергетске потребе из властитих извора. Због тога већина земаља мора да сарађује са другима како би обезбедила потребну количину енергије. Гасовод „Јужни ток“ настао је као потреба Европе да се јужни и централни део снабдева природним гасом из Русије. За Србију, кроз коју је требало да прође, он је био од изузетне важности са аспекта енергетске безбедности.

Кључне речи:
Србија, позиционирање, безбедност, интеграциони процеси, енергетска политика

Драгољуб Тодић, Владимир Грбић
Стратегија „Европа 2020“, климатске промене и Република Србија Сажетак
У раду се се указује на основне елеменате политике ЕУ у области климатских промена кроз приказ циљева који су дефинисани у стратешким документима ове организације. Посебно се анализирају поједине одредбе стратегије „Европа 2020“. Даје се приказ до сада остварених резултата у остваривању циљева дефинисаних у Стратегији “Европа 2020”. У последњем делу рада наглашава се значај политике ЕУ у области климатских промена за Републику Србију, као државу која је кандидат за чланство у ЕУ. Указује се на сличности и разлике у тренутном положају Републике Србије, односно Европске уније у овој области. Констатује се постојање више околности које доприносе разликама у положају Републике Србије у односу на циљеве ЕУ.

Кључне речи:
Кључне речи: Европска унија, Стратегија 2020, климатске промене, животна средина, Република Србија, усаглашавање националних прописа



Анализе

Душко Лопандић
Историјски корени европске интеграције Сажетак
За разлику од свих претходних покушаја уједињења Европе, који су настали мачем или замишљени пером, Европску заједницу су замислили политичари а у суштини створили трговци, банкари и правници. Европске империје - Рим, Франачко царство, Наполеоново царство - биле су производ ратничког духа, засноване на вољи ратујућег борца. С друге стране, најуспешнија европска интеграција након Римљана и Франака, заснована је на ономе у шта верују трговци – на идеји развоја слободног тржишта, на документу, трговачком уговору, кредитном писму, слободама пословања, на гаранцији и пословној речи иза којих стоји невидљива рука правде. Идеје европског уједињења интензивно се развијају на почетку XX века, кроз Бријанов пројекат о Европској федералној унији, Спинелијев Манифест за слободну и уједињену Европу, Федералну унију европских народа, Черчилову идеју о стварању Сједињених европских држава. Конкретан резултат и формирање Европске економске заједнице (касније Европске уније) настаје након ИИ светског рата као последица деловања четири фактора: драматичног ратног разарања европских земаља, напора Француске и Немачке да пронађу послератни modus vivendi, деловања предратних идеолошких покрета за европску интеграцију и појава америчке хладноратовске политике.

Кључне речи:
Европа, Европска заједница, слободно тржиште, европска интеграција, Европска унија

Марина Тадић
Оскудица воде и међудржавни сукоби у басену Еуфрата и Тигра: пола века сукобљавања Сажетак
Рад истражује утицај оскудице воде на појаву и динамику међудржавних сукоба на студији случаја басена Еуфрата и Тигра. Како се залихе воде убрзано троше и могу бити физички контролисане, оскудица воде јавља се као један од узрока који могу значајно допринети развоју међудржавних сукоба. У посебном ризику су међународни речни басени, нарочито уколико су заступљене и друге осе међудржавног сукобљавања и унутрашњих подела. Употреба воде Еуфрата и Тигра већ пола века представља један од главних узрока сукоба Турске, Сирије и Ирака. Све три државе у погледу коришћења воде полазе искључиво од уских националних интереса, па се не назире могућност постизања трипартитног споразума, а проблем управљања водним ресурсима само добија на значају у светлу растуће оскудице и нестабилних односа у региону.

Кључне речи:
оскудица воде, међудржавни сукоб, басен Еуфрата и Тигра, ГАП, хидро-хегемонија, Турска, Сирија, Ирак

Александар Јазић
Различити облици прекограничне сарадње Србије са државама Централне Европе Сажетак
У фокусу аутора истраживања су неки облици сарадње Србије и држава Централне Европе. Ова сарадња је једнострана и мултилатерална. Региони се повезују на различите начине у циљу политичког, економског и социјалног развоја. Најчешћи облик мултилатералне регионалне сарадње су еврорегиони. Са друге стране, државе сарађују кроз регионалне иницијативе. Вишеградска група је један од најбољих примера сарадње држава у оквиру регионалне иницијативе. Земље чланице ове регионалне иницијативе оствариле су свој главни циљ који је био улазак у Европску унију. Ипак, ова регионална иницијатива и даље постоји због предности које државе чланице имају од тога. Кључни представник Србије у регионалној сарадњи је Аутономна покрајина Војводина. Ова северна покрајина Србије има добро развијену једнострану и мултилатералну сарадњу са регионима из Централне Европе. Такође, Војводина је члан неколико европских организација које окупљају регионалне власти. На тај начин, кроз сарадњу својих регионалних власти Србија постаје ближи партнер Европске уније.

Кључне речи:
регионална сарадња, регионалне иницијативе, прекогранична сарадња, међудржавна сарадња, Србија, Централна Европа.

Милош Петровић
Слобода кретања радника у контексту судске праксе: Анализа случаја 190/98 Graf v Filzmoser Maschinenbau Сажетак
Одредбе аустријског закона који је прописивао право на компензацију у случају прекида радног односа стоје у колизији са принципом слободе кретања радника у смислу бившег члана 39 ЕЗ. Да ли тај члан може да “искључи“ домаће законодавство које не предвиђа компензацију у случају прекида запослења, код радника који завршава свој радни уговор и одлази за другим послом у истој или другој земљи- чланици ЕУ? Основна проблематика тиче се опсега забране недискриминаторних ограничења слободе кретања радника према чл. 45. УФЕУ, у складу са пресудом у случају Босман. У одлуци Граф, Суд правде појашњава границе судске праксе, а ближе се односи на примену тзв. Кецк доктрине у области слободе кретања радника. Мишљење општег правобраниоца покренуло је и друга потпитања, попут концепта приступа тржишту и општег теста (Босман). Концепти „препреке“ и „дискриминације“ настављају да буду недовољно јасни, а квалификација „сувише неизвесно и индиректно“ није допринела конкретизацији ових појмова и даљем развоју праксе Суда правде Европске уније.

Кључне речи:
судска пракса, недискриминаторна ограничења, слобода кретања



Прикази књига



Документи


2014.



Међународна политика

бр. 1155-1156    јул–децембар 2014.



У фокусу

Зоран Јеротијевић
Српска дипломатија уочи и почетком Првог светског рата Сажетак
Почетак двадесетог века био је за српски народ улазак у период тешке и неизвесне борбе за ослобођење и уједињење. Лутања у спољној политици која су знатно ослабила међународни положај Србије после Берлинског конгреса, преточила су се у једну смислену и прагматичну политику после промена на престолу 1903. године. Србија почиње да гради, поново, блиске односе са Русијом, али и Француском (Антанта) и другим земљама које ће јој омогућити да не буде ни економски (ни политички) искључиво везана за суседе непријатељски расположене. Балкански ратови показали су војну моћ Србије, али су неке велике силе учиниле све да се њени војни успеси обезвреде и стратешки ограничи њен продор према морској обали. Почетак Великог рата био је у знаку покушаја да се Србија баци на колена и оствари веза Централних сила и Цариграда. сам повод за рат (атентат у Сарајеву) имао је циљ да оправда агресију и у што већој мери изолује Србију у свету. Почетак рата и српске победе интензивирају дипломатске активности, како између држава савезница, тако и између зараћених страна. Србија постаје важан предмет дипломатских активности и њихов учесник.

Кључне речи:
Србија, Русија, Антанта, Централне силе, дипломатија.

Владимир Трапара
Савремени значај Макиндеровог концепта Источне Европе: случај украјинске кризе Сажетак
Предмет овог чланка јесте демонстрација значаја геополитичког концепта Источне Европе Халфорда Макиндера за савремене међународне односе, а на случају украјинске кризе. Аутор тврди да, уколико се правилно прочитају и протумаче, класични геополитички концепти могу да објасне велики део савремене међународне стварности. Макиндеров концепт Источне Европе као прве станице на путу успостављања светске хегемоније показао се исправним на више историјских примера у последња два века, а и данас је подесан за објашњавање спољне политике Сједињених Држава. Украјинска криза је кључни догађај у геополитичком продору Вашингтона на исток, чији је непосредни циљ овладавање читавом Источном Европом, а дугорочни елиминација Русије као независне велике силе у „пределу срца“ (Хеартланд) Евроазије, након чега би Сједињеним Државама био отворен пут ка светској хегемонији.

Кључне речи:
Источна Европа, Макиндер, геополитика, украјинска криза, хегемонија, Русија, Сједињене Државе

Сања Арежина
Нова спољнополитичка стратегија Кине – између прагматичности и изазова Сажетак
Економски напредак Кине за последицу је имао мењање њене спољнополитичке стратегије. Денг Сјаопингова политика “бити стрпљив”, чији је циљ био стварање мирног спољног окружења како би држава могла да посвети своју енергију домаћем економском развоју, да увери суседе и кључне партнере у своје добре намере и избегне конфронтирање са осталим великим силама, након глобалне економске и финансијске кризе, замењена је једним асертивнијим приступом спољној политици. У жељи да легитимише своју власт пета генерација лидера је активирала национализам како би одвукла пажњу са смањења БДП раста. Тврђи приступ према суседима, мања склоност за компромисе и нагињање ка томе да се на спољни притисак одговори већим притиском, указује на све веће одступање од “осмех дипломатије” коју је Кина спроводила уназад неколико деценија. И поред економских предности и интереса које имају од сарадње са њом, константно повећање војног буџета изазива неповерење и страх суседа од кинеских аспирација. То неминовно доводи до појаве безбедносне дилеме и нове трке у наоружању, где ће сви настојати да буду у што бољим односима са свима и где сви маневришу како би ојачали своје позиције и максимизирали своје дугорочне интересе.

Кључне речи:
Кина, спољнополитичка стратегија, политика “бити стрпљив”, осмех дипломатија, економска и финансијска криза, асертивност, национализам

Божидар Кнежевић, Сенка Павловић
Савремени процеси евроазијских економских интеграција Сажетак
Убрзо након распада совјетског савеза, започиње процес евроазијских интеграција, као вид нових облика сарадње новонасталих независних држава. Током година, потписано је више споразума о међусобној сарадњи, усмерених првенствено на продубљивање и јачање економских веза држава-чланица, посебно између највећих земаља Русије, Белорусије и Казахстана. Аутори анализирају врсте и главне одлике економских интеграција на постсовјетском простору и њихове институционалне структуре. У раду су представљени интеграциони процеси, засновани на међународном привредном удруживању међу којима се истичу две међудржавне интеграционе структуре -Евроазијска Економска Заједница и Евроазијска економска унија. Аутори су мишљења да су ови интеграциони процеси примери динамичног регионалног повезивања и заснивају се на већ познатим моделима економске групације држава. На основу Уговора о Евроазијској економској унији, потписаног у Астани (Казахстан), 29. маја 2014. године, озваничен је почетак рада Уније – 1. јануар 2015. године.

Кључне речи:
Евроазијска економска заједница; Евроазијска иницијатива, Царинска унија; Евроазијска економска унија

Срђан Кораћ
Ка успешном самосталном деловању Европске уније: развој сателитске подршке Сажетак
Рад анализира да ли су и у којој мери створени предуслови за успешно спровођење Заједничке безбедносне и одбрамбене политике Европске уније у погледу ваљане логистичке подршке за војно ангажовање на територијама трећих земаља без ослањања на помоћ НАТо-а и сАД-а. Аутор анализу ставља у теоријски контекст дебата о оптималном моделу улоге Европске уније као међународног безбедносног актера и о виталној важности обавештајног рада за одрживо војно ангажовање у тзв. асиметричним сукобима у удаљеним подручјима. Тежиште анализе стављено је на испитивање степена изграђености и оспособљености капацитета Уније за самостално сателитско снимање, извиђање, осматрање и прикупљање геопросторних обавештајних података (ГЕОИНТ), као и за одржавање сателитских комуникација у реалном времену. Аутор закључује да досадашње војне мисије ЕУ показују да је без стратешког улагања у развој европске мреже сателита са пратећим капацитетима и унапређења наднационалне обавештајне функције, мало вероватно да ће Унија моћи да оствари планове о властитој глобалној улози снабдевача кооперативне безбедности и делотворно заштити виталне безбедносне интересе.

Кључне речи:
сателитски центар ЕУ (САТЦЕН), Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ, међународне војне мисије, сателитска технологија, геопросторни обавештајни подаци, сателитски снимци



Анализе

Владимир Џамић, Владимир Павићевић
Референдум као негација непосредне демократије: искуства Србије и Црне Горе Сажетак
Референдум представља један од најважнијих инструмената директне (непосредне) демократије, општеприхваћен у свим консолидованим демократским државама. У освит распада бивше Југославије, референдуми су веома интензивно коришћени у дневно-политичке сврхе или као (при)вид легитимизације конкретних политичких одлука. У овом чланку аутори анализирају референдум као инструмент непосредне демократије у Републици Србији и Црној Гори. На основу искустава два референдумска процеса у обе државе, аутори ће покушати да покажу да референдум у овим државама није био инструмент, већ негација непосредне демократије. У прилог оваквој тврдњи, аутори ће анализирати правне и политичке аспекте спровођења референдума, као и консеквенце које су настале у двема државама након њих. Непостојање механизама непосредне демократије у обема државама, које се одржало до данас, само је још један у низу показатеља који сведоче о томе да је демократија у њима неконсолидована, крхка и фасадна.

Кључне речи:
референдум, непосредна демократија, Србија, Црна Гора, демократска консолидација

Ана Јовић Лазић
Систем енергетске безбедности Европске уније: позиционирање Србије Сажетак
Потражња за енергентима у свету расте због чега питање енергетске безбедности добија све већи значај за укупне међународне односе. Чланице ЕУ нису богате енергентима тако да њихова енергетска безбедност зависи, пре свега, од сигурног, одрживог и континуираног снабдевања енергијом из иностранства. она је повезана са диверсификацијом извора из којих се ЕУ снабдева, безбедношћу транзита и интеграцијом енергетског тржишта ЕУ. Да би допринела својој енергетској безбедности ЕУ сарадњу у овој области и њене принципе настоји да прошири на суседне земље, посебно земље Југоисточне Европе. Та чињеница, као и опредељење србије за чланство у ЕУ, имају велики утицај на позиционирање наше земље у систему енергетске безбедности ЕУ. При томе, треба имати у виду да је Србија посебно заинтересована за изградњу „Јужног тока”, којим ће се руски гас транспортовати за Европу.

Кључне речи:
Европска унија, енергетска сигурност, диверсификација путева снабдевања, „Јужни гасни коридор”, „Јужни ток”, Енергетска заједница, Србија.

Јелена Лопичић Јанчић
Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године – нека правна питања Сажетак
У чланку је обрађен историјски развој геноцида од најстаријих времена. Проф. др Лемкин први је употребио назив геноцид још за време трајања Другог светског рата. Генерална скупштина Уједињених нација, 11. децембра 1946. године, донела је резолуцију број 96/И којом је геноцид проглашен за међународно кривично дело, да би практично две године касније Генерална скупштина на трећем заседању у Паризу 9. децембра 1948. године донела резолуцију број 260 А ИИИ којом је усвојила Конвенцију за спречавање и кажњавање злочина геноцида. У чланку је обрађена наведена Конвенција, њене добре стране, пре свега обавеза држава потписнице да се у њиховом законодавству пропише геноцид као кривично дело. Такође, у овом чланку обрађују се и недостаци ове Конвенције, а исто тако истиче се и њен велики међународни политички и међународно правни значај.

Кључне речи:
Конвенција за спречавање и кажњавање злочина геноцида, рат, оружани сукоб, УН.

Срђан Марковић
Корелација између илегалних миграната и терориста Сажетак
Илегалне миграције и терористичке акције са елементима иностраности су огромни глобални проблеми савременог света. Ради се о масовним појавама, које на различите начине дотичу готово све земље света и са којима се међународна заједница тешко и континуирано бори. Те две појаве су на посебан начин постале карактеристике савремене цивилизације. У научној теорији, у међународном праву и у пракси међународне заједнице ове две појаве посматрају се и третирају одвојено, мада бројна сазнања указују на честе и чврсте везе међу њима, на њихову међусобну условљеност и повезаност. основни циљ овог истраживања је да укаже блиску везу између илегалних миграција и терористичких акција широм света, а такође да укаже на грешке које су до сада чињене у начину на који међународни закон третира илегалне мигранте и на њихову стварну улогу у провоцирању безбедносних проблема и појава (феномена), нарочито на њихову улогу у терористичким акцијама, која није третирана на одговарајући начин. Земље у којима су такви проблеми прављени обично су се задовољавале одлуком да особе које крше међународно јавно право буду депортоване у своје земље или у земље и територије из којих долазе. Карактеристично је да се сматра да су илегалне миграције искључиво ствар међународног јавног права, превасходно са становишта заштите људских права и слобода. С друге стране терористи и све оно што је у вези са тероризмом као глобалним безбедносним проблемом међународна заједница третира превасходно са тачке гледишта кривичног права.

Кључне речи:
илегалне миграције, тероризам, терористичке акције, безбедносне појаве и људска права.

Драгољуб Тодић
Културна баштина у међународним уговорима и прописима Републике Србије у области животне средине Сажетак
У раду се указује на одредбе најзначајнијих прописа у области животне средине од значаја за заштиту културне баштине. Посебно се указује на међународне уговоре у области животне средине у којима Република Србија има статус члана, а који су од значаја за заштиту културне баштине. Идентификоване су најзначајније одредбе у прописима у области животне средине које на различите начине кореспондирају појединим аспектима заштите културне баштине. Указује се и на шири значај прописа у области животне средине који су индиректно од значаја за заштиту културне баштине. У посебном делу рада даје се пресек најзначајнијих прописа у области културне баштине. Анализа стања националних прописа ставља се у контекст усаглашавања са одговарајућим прописима ЕУ у области животне средине и заштите културне баштине. Основна теза која се доказује у раду је да заштита културне баштине представља део система норми у области животне средине у ширем смислу речи, али да изградња јаснијих веза између инструмената заштите културне баштине и заштите животне средине захтева даљу доградњу система норми у области животне средине и заштите културне баштине.

Кључне речи:
културна баштина, животна средина, међународни уговори, национални прописи, Србија, ЕУ

Александар Јазић
Цивилна заштита у Европској унији Сажетак
Промене на глобалном плану које су се догодиле након завршетка хладног рата утицале су на промене у многим друштвеним областима. Једна од тих области је цивилна заштита и промена њене улоге. У прошлости је ова област била више конципирана као део одбране од оружаног сукоба у којем би било коришћено нуклеарно наоружање. На почетку XXI века цивилна заштита је у служби заштите цивилног становништва од ризика и катастрофа различитом узрока и карактера. Европска унија у циљу јачања цивилне заштите настоји да што више повеже своје чланице у јединствен систем. Зато Европска унија улаже велики напор у стварање система цивилне заштите који ће бити довољно ефикасан да спречи избијање или умањи последице могућих катастрофа у било којој држави чланици. Поред тога, пажња је посвећена и државама које нису чланице Европске уније, јер се последице катастрофа у суседним државама могу пренети и негативно утицати на њене чланице.

Кључне речи:
Европска унија, цивилна заштита, цивилна одбрана, сектор за ванредне ситуације, превенција, ризици, катастрофе, спашавање, нове технологије, животна средина, законодавство, међународна сарадња.



Прикази књига



Документи



Међународна политика

бр. 1153-1154    јануар-јун 2014.



У фокусу

Драган ПЕТРОВИЋ, Слободан ЈАНКОВИЋ
Западне земље о околностима и узроцима избијања Првог светског рата Сажетак
Стогодишњица Првог светског рата је прилика за ширење масовне пропаганде која ће имати своје политичке циљеве у савременој Европи. То може бити нова прилика да се Србија прогласи кривом за велику пустош и разарање у Европи. Западни аутори, највише са енглеског говорног подручја, користе ненаучне методе да би испунили политичке циљеве својих влада у намери да окриве Србију и Русију. Србија треба одмах да дела како би спречила оно што може бити додатни аргумент за даљу дезинтеграцију Србије на северни део и евентуално Рашку област.

Кључне речи:
Први светски рат, Србија, Подунавље, Велика Британија,Француска, САД, Италија, пропаганда, историја.

Никола ДРАГИШИЋ
Специфичности и тешкоће Републике Србије у процесу приступања Европској унији Сажетак
У овом чланку анализира се пут Републике Србије ка Европској унији, односно њени конкретни резултати које је остварила на том путу, као и отежавајуће околности које прате ову државу. Те околности првенствено се односе на нормализацију односа са Косовом и Метохијом, као и на још непотпуно спроведене политичке и економске реформе, тј. на испуњавање политичких и економских критеријума – тзв. копенхагенских критеријума. Даљи конструктивни дијалог између Београда и Приштине неопходан је услов да би ЕУ започела приступне преговоре са Србијом, а и за евентуалан улазак Србије у ЕУ. Упркос овоме, ЕУ сматра да је Србија остварила значајне резултате и да је на добром путу да достигне ниво који је неопходан за улазак у ЕУ. Овај чланак подељен је на 6 делова: у првом уводном делу говори се уопштено о условима за приступање у ЕУ, у другом се говори о почетку евроинтеграција Србије, трећи део концентрише се на ССП који практично представља саставни део процеса приступања, четврти део се односи на досадашњи напредак Србије на путу ка ЕУ, односно на мишљење Европске комисије, пети део тиче се управо питања Косова и Метохије, а на крају, у последњем делу чланка, долази до закључних разматрања.

Кључне речи:
Србија, Европска унија, европске интеграције, политичке и економске реформе, критеријуми, дијалог, преговори, конкретни резултати – успех

Слободан М. ЗЕЧЕВИЋ
Да ли Велика Британија иступа из чланства у Европској унији? Сажетак
У телевизијском обраћању јавности, 23. јануара 2013. године, британски премијер Дејвид Камерон (Давид Цамерон) саопштио је намеру да, уколико његова конзервативна странка победи на изборима 2015. године, у 2017. години распише референдум о останку или изласку Велике Британије из Европске уније. Ставови Камерона поклапају се са израженом британском евроскептичном политиком у протеклим деценијама. Међутим, у вези са претходно изнетим, постојии дилема колико је могућност да Британија изађе из Европске уније законита, стварна и реална у правном, економском и политичком смислу. Наиме, Британија је прихватила европску интеграцију као учешће у заједничком тржишту, али је одбацивала наднационалну концепцију Жана Монеа (Јеан Моннет) о федералној Унији без федералне државе и устава. Данас Велика Британија жели да предводи државе чланице ван зоне евра у борби против иницијативе Комисије о измени уговора о оснивању у правцу преображаја Уније у „федерацију држава-нација.“ Иако је излазак из Европске уније за Велику Британију правно могућ, он није реалан јер је економски и политички ризичан и неисплатив.

Кључне речи:
Европска унија, федерализам, институционални систем, излазак, интеграција, референдум, Комисија, Европски парламент, Суд правде, суверенитет, преливање, наднационални модел.

Ђорђе ПАВЛОВИЋ
Трилатерална сарадња Србије, Босне и Херцеговине и Турске Сажетак
Аутор у овом раду анализира трилатералну сарадњу Србије, Босне и Херцеговине и Турске у протекле четири године као облик мултилатералне сарадње балканских држава. Будући да је овај процес донео много резултата и имао сопствене институционалне механизме, рад је подељен на пет делова. Спољнополитички контекст сарадње ових трију држава приказан је у првом делу рада, док је други део посвећен представљању институционалних механизама сарадње. Резултати процеса приказани су у трећем делу, реакције на трилатералу у четвртом, а перспективе ове сарадње предочене су у последњем делу рада.

Кључне речи:
Србија, Босна и Херцеговина, Турска, трилатерална сарадња, Декларација о Сребреници, Република Српска, спољна политика.

Марко НИКОЛИЋ, Јелица ГОРДАНИЋ
Актуелни проблеми међународне заједнице у решавању авганистанске кризе и могуће импликације на односе у региону Сажетак
У раду је начињен покушај дијагностицирања основних аспеката, обима и степена ангажовања међународне заједнице у изградњи савременог авганистанског друштва и државе, у складу са циљевима најзначајнијих субјеката међународних односа. Највећа пажња посвећена је активностима Уједињених нација (УН) и NATO-а, али у ширем контексту и Кине, Русије и ЕУ. У том смислу, централне тачке анализе представљају полазни циљеви везани за изградњу и успостављање стабилног система политичких институција и делотворног спровођења јавних политика, као и војних, полицијских и других институционалних капацитета са безбедносним надлежностима, а у функцији стварања претпоставки за евентуални постепени привредни развој Авганистана и нормалан живот становништва. Аутори закључују да међународна војна и цивилна мисија нису успеле да у потпуности остваре политичке циљеве, док су безбедносни циљеви остварени само у мањој мери.

Кључне речи:
УН, NATO, Кина, Русија, ЕУ, војна интервенција, организовани криминал, тероризам, људска безбедност, Авганистан.



Анализе

Стефан НЕДЕЉКОВИЋ
Европеизација Србије Сажетак
Текст се бави применом теоретских приступа процесу европеизације, пре свега институционализма рационалног избора и норамтивног институционализма, и то на примеру Србије. Читав процес европеизације постављен је у контекст ширег процеса европских интеграција региона Западног Балкана, а текст открива најдубље интересе којима се руководе Европска унија и Србија у самом процесу. Овакав приступ процесу европеизације одсликава карактеристике пута Србије ка ЕУ, а посебна пажња је посвећена политици условљавања, коју Европска унија спроводи према Србији, као држави која жели да постане њен члан. Текст се нарочито бави јасноћом услова, брзином награђивања и центрифугалним силама самог процеса.

Кључне речи:
европеизација, политичко условљавање, Косово, кредибилитет, институционализам рационалног избора, нормативни институционализам.

Душан ПРОРОКОВИЋ
Битка за контролу Дунава и утицај на геополитички положај Србије Сажетак
Дунав је један од најважнијих саобраћајних коридора у Европи. То је разлог сталне битке великих сила – геополитичких актера за контролу Дунава, која траје последња два века. Са каналом Рајна-Дунав успостављена је геополитичка хоризонтала. То је омогућило Немачкој, водећој централноевропкој земља да постане још независнија. Немачки однос према атлантизму, с једне стране, и евроазијанизму, с друге, има значајан утицај на геополитички положај Србије.

Кључне речи:
Дунав, Рајна, геополитика, медјународне комисије за Дунав, средњоевропски континетализам, атлантизам, евроазијство, Дунавска стратегија.

Милован РАДАКОВИЋ
Карактеристике и последице климатских промена на Арктику по међународне односе Сажетак
Глобалне климатске промене имаће своје последице и на међународне односе. Највеће ће свакако бити на просторима Северног и Јужног пола. Када је реч о Арктику, ове промене одвијаће се у неколико димензија. Прва је, свакако, безбедност. Наиме, границе арктичких држава, које су због ниских температуре, снега и леда биле готово непроходне, у блиској будућности могле би имати карактеристике класичних граница. Друга димензија су ресурси. На Арктику постоје велике количине енергената и минерала, који до сада нису били експлоатисани. И коначно, још једна димензија коју доноси промена климе на Арктику, је саобраћајна компонента. Топлија клима и топлије струје на копну и мору у овом делу света, отвориће и нове трговачке и путне правце.

Кључне речи:
Арктик, климатске промене, територијални спорови, Русија, САД, Канада, ЕУ, Кина, ресурси, безбедност, саобраћај, међународни односи.

Драган ЈОВАШЕВИЋ
Кривично дело агресије: међународно и национално кривично право Сажетак
Међународно кривично право, као систем правних прописа садржаних у актима међународне заједнице, али и у националном (интерном) кривичном законодавству појединих држава, предвиђа кривичну одговорност и кажњивост за већи број међународних кривичних дела међу којима се издваја злочин агресије. То је дело којим се крше ратни закони и обичаји рата (међународно хуманитарно право) и којима се повређује мир међу народима и безбедност човечанства. За учиниоце овог кривичног дела у одређеним случајевима примарна је надлежност међународних судских (наднационалних) органа. Управо о појму и карактеристикама кривичног дела агресије са теоријског и практичног аспекта у међународном и националном кривичном праву Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине говори аутор у свом раду.

Кључне речи:
међународно кривично право, кривично дело, агресија, национално кривично право, одговорност, казна.

Вишња МИЛЕКИЋ
О појединим недостацима поступка пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију Сажетак
Аутор у раду расправља о поступку пред Међународним судом за бившу Југославију, који је настао као последица потребе да се кривично гоне особе које су одговорне за тешке повреде међународног хуманитарног права учињене у ратним дешавањима на подручју бивше Југославије. Основне критике односе се на овлашћења Суда да сам доноси Правила о поступку и доказима, да их мења када за тим постоји потреба, као и на преширока овлашћења појединих процесних субјеката, посебно тужиоца. Поред уводних и завршних разматрања, рад дели у осам делова, кроз које указује на поједине недостатке сваке фазе поступка. Кривични поступци предуго трају, а то се не може оправдати ни сложеношћу предмета, нити лошом сарадњом држава. Свако оптужено лице има право на правично, брзо и ефикасно суђење, што је принцип који није у потпуности испоштован у Хашком трибуналу.

Кључне речи:
поступак пред Хашким трибуналом, истрага, оптужница, главни претрес, пресуда

Дубравка ГРЧИЋ
Где је место Европског парламента у буџетској политици Европске уније? Сажетак
У времену када се често отвара питање опстанка Европске уније, било због урођених или насталих аномалија њеног политичког система и међуинституционалних односа, скренућемо пажњу на једну важну политику у којој се осликава јачање Европског парламента. У овом раду бавићемо се улогом Европског парламента у једној изузетно важној политици Европске уније, буџетској политици. Након кратког прегледа развоја ове политике и овлашћењима која је Европски парламент имао у процесу доношења, усвајања, имплементације и контроле буџета, анализираћемо тренутну позицију Европског парламента у овој политици по важећем Уговору о Европској унији и Уговору о функционисању Европске уније, познатом као Лисабонски уговор. У раду ће бити заступан став да је Европски парламент знатно ојачао своју институционалну позицију и да је управо буџетска политика та у којој ће Парламент показати сву своју снагу и градити даље своју моћ. Такође ће се отворити и нова питања, између осталог, шта још недостаје како би Европски парламент употпунио своју улогу у буџетској политици.

Кључне речи:
Европска унија, Европски парламент, буџет, вишегодишњи финансијски оквир, међуинституционално преговарање.

Ана ЈОВАШЕВИЋ
Историјски развој културних веза Немачке и Србије Сажетак
Предмет овог рада је представљање и анализа историјског развоја спољне културне политике СР Немачке и организација које су њени носиоци према Србији, кроз анализу карактеристика њене културне политике према различитим државама, а посебно места, улоге и значаја које поједине институције, као главни посленици немачке културе, имају у остваривању циљева ове политике и изградњи, унапређењу и побољшању међусобних културних односа и сарадње Србије и Немачке. У овом раду биће говора о појму, циљевима и карактеристикама и реализацији спољне културне политике СР Немачке уопште, и у односу на Србију. Анализирана је улога појединих организација као носилаца немачке културе у иностанству. Кроз опис и анализу активности ових организација добија се јаснија слика какву званичну државну спољну културну политику Немачка води према Србији и које су њене особености.

Кључне речи:
Немачка, спољна културна политика, Србија, међународна културна сарадња, организације.



Прикази књига

Аднан Махмутовић,
Демократски легитимитет Европске уније

Горан Николић,
Тајне службе Велике Британије: Улога обавештајнобезбедносне заједнице у спољној политици Велике Британије

Милош Тодоровић и Иван Марковић,
Међународна економија



Документи

 
Излагање првог потпредседника Владе Републике Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на састанку министара иностраних послова ЕУ и Западног Балкана на тему „2004-2014: десет година од проширења и европска интеграција Западног Балкана“

 
Обраћање Ивице Дачића, првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Комитету министара Савета Европе


2013.



Међународна политика

бр. 1152    октобар-децембар 2013.



У фокусу

Драгољуб Тодић
Међународни уговори и (могуће) слабости процеса потврђивања

Драган Петровић
Бриселски споразум

Мирослав Антевски, Сања Јелисавац Трошић, Стеван Рапаић
Економски односи Кине и Европске уније

Ана Јовић Лазић, Ивона Лађевац
Замрзнути сукоби и преговарачки процеси у региону Јужног Кавказа

Слободан Јанковић
Арапско пролеће и могућност прекрајања постојећих граница у арапском свету

Огњен Гогић
Палестина након Резолуције 67/19

Игор Шћепановић
Источни Тимор: остварење државности упркос и уз помоћ спољних и унутрашњих актера



Анализе

Ђорђе Н. Лопичић
Аташе за штампу

Небојша Праћа
Глобализација и регионализација као савремени процеси светске привреде

Јелена Матијашевић, Сања Војнић
Улога и значај тужилачке функције у Сједињеним Америчким Државама, с посебним освртом на сузбијање криминалитета

Дарко Марковић
Кривичноправна заштита рањеника, болесника и ратних заробљеника у кривичном законику Републике Србије

Мина Николић
Одговорност међународних организација у светлу рада Комисије за међународно право УН



Регион

Љубинко Дедовић
Контроверзе црногорске саобраћајне политике



Прикази књига

Ернест Сатоу,
Дипломатска пракса

Давид Ђ. Дашић,
Дипломатија: савремена и економска



Документи

 
Заједнички радни план Швајцарске и Србије у вези са председавањем организацијом за Европску безбедност и сарадњу







Међународна политика

бр. 1151,   јули-септембарт 2013.

У фокусу

Драган Јовашевић,
Злочин против човечности у међународном и националном кривичном праву

Нада Радушки,
Српска национална заједница на простору Хрватске у другој половини XX
и почетком XXI века

Милован Радаковић,
Снага Немачке

Владимир Трапара,
Односи Сједињених Држава и Русије у Обамином другом мандату

Мохедин Ахмад Алмадани,
Спољна политика Европске уније према Судану



Анализе

Перо Петровић, Добрица Весић,
Примена политике организационе културе и климе у савременој организацији

Зоран Голубовић,
Управљање информацијама и комуницирањем у економској дипломатији

Ана Јовашевић,
Савремене тенденције европске културне политике

Младен Стојановић,
Појам, значај и функције инфраструктуре за мир – зашто је неопходан (не)институционални ослонац трансформације сукоба?



Прикази

Светлана Ђурђевић-Лукић,
Глобална политика Сједињених Америчких Држава 2001–2012

Александар Фатић, Срђан Кораћ, Александра Булатовић,
Етика криминалистичко-обавештајног рада



Документи


Обраћање председника Републике Србије Томислава Николића на 68. заседању Генералне скупштине Уједињених нација




Међународна политика

бр. 1150,   април-јун 2013.

У фокусу

Владимир Првуловић
Вештина преговарања у међународним односима (студија случаја: преговори Београда и Приштине под окриљем ЕУ)

Марија Урошевић
Придруживање Србије ЕУ у светлу политичких прилика у земљи и проблема у Европској унији

Душан Пророковић
Вишеградска група: разлози удруживања и перспективе интеграције

Марија Недељковић–Правдић
Нова источна политика Савезне Републике Немачке као модел за решавање сукоба



Анализе

Ђорђе Н. Лопичић
Бечка конвенција о конзуларним односима из 1963. године – кратак осврт поводом 50 година од ступања на снагу

Драгољуб Тодић
Глобална политика у области климатских промена и политика држава највећих емитера гасова са ефектом стаклене баште

Жељко Јовић
Савремена еколошка криза: настанак, генеза и последице



Конференције


Изазови и перспективе придруживања земаља Западног Балкана Европској унији


Искуства Србије и Словачке у вези са заштитом етничких мањина – контекст ЕУ



Прикази књига

Чедомир Штрбац
Афрички записи, Алтера, Београд, 2013.



Документи


Саопштење Савета министра ЕУ о Србији


Извештај ЕК о Србији




Међународна политика

бр. 1149,   јануар-март 2013.

У фокусу

Кристијан Лекен,
Да ли Европска унија располаже правом спољном политиком?

Жељко Јовић,
Мировне мисије Уједињених нација и савремени изазови

Бранислав Р. Срдановић,
Екстрадиција између права и политике

Добрица Весић,
Улога корпоративног управљања у енергетским предузећима региона Југоисточне Европе

Милован Радаковић,
Инциденти и сукоби ниског интензитета, као рефлекс некадашњих европских империјалних сила



Анализе

Момчило Сакан,
Појам, карактеристике и вредности мира

Љиљана Никшић,
Супремација великих сила из угла политичке теорије и рад УН

Слободан Нешковић,
Средства међународне политике са посебним освртом на економске ресурсе

Горан Николић,
Агенција за борбу против озбиљног и организованог криминала

Предраг Горановић,
Осигурање за случај незапослености у земљама региона

Владимир Његомир, Рајко Тепавац, Почуча Милан
Капацитет међународног сектора осигурања и реосигурања: импликације катастрофалних штета



Прикази књига

Јован Ћирић (прир.),
Хашки трибунал између права и политике

Мирослав Антевски и Добрица Весић (прир.),
Energy Security of Europe: The Position of Serbia



Документи


Први споразум о главним принципима нормализације


2012.



Међународна политика

бр. 1148,   октобар-децембар 2012.

Србија и свет

Брано Миљуш,
Куда даље након пресуда Харадинају и Готовини?

У фокусу

Светлана Ђурђевић-Лукић, Драгана Николић,
Глобални трендови у спречавању пролиферације оружја за масовно уништење

Слободан Зечевић,
Улога Европске централне банке у институционалном систему Европске уније

Срђан Петканић,
Неофункционалистички теоријски приступ и процес европских интеграција

Ђорђе Павловић,
Различитост приступа Европске уније конфликтима у Либији и Сирији

Драгана Радичић,
Фискална консолидација у пострецесивној економији еврозоне



Анализе

Душко Димитријевић,
Кодификација правила о сукцесији држава у односу на уговоре

Далибор Кекић, Дане Субошић,
Интерамеричка телекомуникациона комисија

Јелица Горданић,
Однос Уједињених нација и регионалних организација приликом решавања међународних спорова

Мирјана Дејановић,
Глобализација, међународно преговарање и економски суверенитет

Невена Проловић,
Теоријско одређење и терминолошко разликовање појмова јавне управе, државне управе и локалне самоуправе

Јелена Лопичић-Јанчић,
Ратни злочини у Бачкој 1941–1945. и случај Шандор Кепиро

Слађана Савовић,
Значај учења и трансфера знања за успех интернационалних аквизиција



JUBILEES

Зоран Јеротијевић,
Уговори о миру којима су окончани балкански ратови



Конференције


Регулисање отворених питања између држава сукцесора СФРЈ



Прикази књига

Срђан Мићић,
Краљевина Југославија и аншлус Аустрије 1938.

Владимир Петровић (прир.),
Српске политичке елите и Венс-Овенов план, том И, Стенографске белешке са проширених седница Савета за усаглашавање ставова о државној политици



Документи


Говор министра спољних послова Ивана Мркића на XВИ самиту шефова држава и влада покрета несврстаних земаља





Међународна политика

бр. 1147,   јул-септембар 2012.

У фокусу

Милован Радаковић,
Геополитички и енергетски адути ЕУ и Русије – „Набуко” и „Јужни ток”

Бранко Павлица,
NATO и Србија: сарадња под окриљем програма Партнерство за мир – немачки поглед на евроатлантски пут Србије

Слободан Јанковић,
Односи Анкаре и Брисела и њихово преламање на Балкану

Милош Јончић,
Положај и заштита мањина у међународном праву



Анализе

Перо Петровић, Жељко Јовић,
Претпоставка просперитетног развоја српске привреде – подизање нивоа конкурентности индустрије

Давид Ђ. Дашић,
Могућа стања дипломатских односа

Валентина Милосављевић,
Прилагодљивост јапанске привреде променљивом економском окружењу

Жељко Ђ. Бјелајац, Милован Б. Јовановић,
Савремени тероризам у авио-саобраћају

Саша Мрдуљаш,
Обликовање међународне подршке унитарној Босни и Херцеговини



Конференције


Национални и европски идентитет у процесу европских интеграција



Прикази књига

Драган Петровић, Богдан Стојановић,
Равнотежа нуклеарне моћи САД и Русије (СССР)



Документи


Обраћање председника Републике Србије Томислава Николића у Уједињеним нацијама





Међународна политика

бр. 1146,   април-јун 2012.

У фокусу

др Душко ЛОПАНДИЋ,
Two Centuries Long Reshaping of International Relations
– From Empires to European Integration –

др Добрица ВЕСИЋ
Cuba – The Beginning of Social and Economic Reforms

др Драган ПЕТРОВИЋ,
Ukraine During the Presidential Mandate of Viktor Yanukovych 2010-2012

Слађан МИЛОСАВЉЕВИЋ, MA,
NATO Expansion to the East as a Determining Factor of the Russian Strategy of Security in the Post-Cold War International Order



Анализе

др Жељко Бјелајац, др Јелена Матијашевић, и др Душко Димитријевић,
Significance of Establishment of International Standards in the Fight Against High Technology Crime

Милан Игрутиновић, MA
Frameworks of European Union Strategic Culture

др Бранко Павлица,
Nazi Crimes in History and in International LAW

др Јелена Лопичић Јанчић,
Breaches of 1949 Geneva Conventions with Respect to Wounded, Sick and Prisoners of War in Wars Waged from 1945 to 1990.





Међународна политика

бр. 1145,   јануар-март 2012.

У фокусу

Сандра Стојадиновић Јовановић,
Остварени ниво глобализације светске привреде

Александар Фатић,
Феномен „де-суверенизације“ евроазијског и балканског простора у безбедносној перспективи

Саша Ојданић,
Будућност Европске уније (2010-2020): изазови и перспективе

Милош Б. Марковић,
Турски спољнополитички „преокрет“: случај Сирије

Немања Џуверовић,
Утицај европског модела на латиноамерички процес интеграција



Анализе

Милан Јазбец,
Мартин Крпан – од националног мита до ad hoc дипломате

Владимир Павићевић, Владимир Џамић,
Концепт суверености: развој и савремена тумачења

Владимир Трапара,
Перспективе нуклеарног разоружања у светлу противречних стратегија нуклеарних сила

Александар Б. Ђурић, Зоран Симоновић,
Имплементација међународних антикорупционих конвенција у кривично законодавство Руске Федерације



Прикази књига

Charles A. Kupchan,
How Enemies Become Friends: The Sources of Stable Peace

Душко Димитријевић,
Право међународних уговора

Милован Радаковић,
Компоненте европског и националног идентитета



Документи


Саопштење Европске комисије Европском парламенту и Савету – Мишљење Комисије о захтеву Србије за чланство у Европској унији



2011.



Међународна политика

бр. 1144,   октобар-децембар 2011.



У фокусу

Душко Лопандић,
„Еврокриза” и будућност Европске уније

Горан Николић,
Корупција: промене глобалне позиције Србије у последњој деценији

Марко Николић, Мина Зиројевић,
Културна и информативна дипломатија: поглед из српске перспективе

Срђан Петканић,
Истраживања јавног мњења према Европској унији у Србији – тенденције и перспективе



Анализе

Дејан Павловић,
Доктрине Европског суда за људска права

Иван Виг, Перо Петровић,
Имплементација и консолидација Траде поинт програма UNCTADA

Славен Савић,
Административни проблеми имплементације пореза на додату вредност у федерално уређеним државама са аспекта његовог прикупљања и редистрибуције

Ивона Лађевац, Срђан Кораћ,
Унутрашња организација савремене европске дипломатије



JUBILEES

Угљеша Звекић,
Деведесет година мултилатералне дипломатије у Женеви (1921–2011) – историјска белешка



Прикази књига

Godfrey Hodgson,
The Myth of American Exceptionalism, Yale University Press, New Haven and London, 2009 (paperback 2010)

Чедомир Штрбац,
Записи из Индије 1997–2002, Алтера, Академија за дипломатију и безбедност, Београд 2011.

Daniel W. Drezner,
Theories of International Politics and Zombies, Princeton University Press, Princeton, 2011.



Конференције


Дунавска стратегија: стратешки значај за Србију



Документи


Говор председника Србије Бориса Тадића на 22. сесији Игманске иницијативе





Међународна политика

бр. 1143,   јул-септембар 2011.



У фокусу

Милош Хрњаз,
Овлашћења Савета безбедности Уједињених нација по глави ВИИ Повеље УН – случај Либија

Петар Петковић,
Деловање демохришћана на припреми терена за прихватање идеје европских интеграција

Реља Божић,
Европска политика (заједничког) суседства



Анализе

Слободан Зечевић,
Европски савет као изведени међудржавни орган Европске уније

Милован Радаковић,
Теорије интеграције

Тијана Шурлан,
О потенцијалу тероризма за статус међународног кривичног дела

Жаклина Новичић, Анђела Стојановић, Милош Јончић,
Савет УН за људска права: структура, механизми и пракса

Стеван Рапаић,
Утицај светске финансијске кризе на међународну робну трговину и стране директне инвестиције



Прикази књига

Џозеф Штиглиц, Жак Атали,
Од кризе финансијског „балона” до кризе јавних дугова

Вида Чок,
Споне међународног и упоредног права - Примери из области људских права

Драган Петровић,
Русија и Европа



Документи


Говор Бориса Тадића, председника Србије, на Форуму Србија – Европска унија





Међународна политика

бр. 1142,   април-јун 2011.



Србија и свет

Жарко Пауновић,
Цивилно друштво, социјални капитал и европеизација Србије



У фокусу

Даи Бингуо,
Истрајати на путу мирног развоја

Слободан Јанковић,
Либијска криза и њене последице

Милан Липовац, Данијела Спасић, Желимир Кешетовић,
Концепт социјеталне безбедности и теорија секуритизације као оквири за анализу процеса пријема Турске у Европску унију ..

Маја Сахаџић,
Трансформацијска дипломација у примјени: нова дипломација за ново доба? Архитектура пријелазне стратегије



Анализе

Бојан Милисављевић,
Развој института дипломатске заштите у међународном праву

Драгана Марковић, Срђан Фуртула,
Развој и перспективе монетарних интеграција у свету



Прикази књига

Борис Кривокапић,
Речник међународног права


Спољна политика Србије: стратегије и документа

Раденко Мутавџић,
Партнерство у безбедности



Документи


Заједничка изјава министара одбране процеса сарадње Југоисточне Европе





Међународна политика

бр. 1141,   јануар-март 2011.



У фокусу

Игор НОВАКОВИЋ,
Концепт неутралне државе

Милан ШАХОВИЋ,
Повеља Уједињених нација и еволуција међународног права

Маја КОВАЧЕВИЋ,
COREPER – врх леденог брега комитета и радних група Савета Европске уније

Драгана М. РАДИЧИЋ,
Економска криза: поуке и закључци



Анализе

Ратомир Миликић,
Шест деценија од Хашког конгреса: велика очекивања и непотпуна остварења – југословенски допринос

Сергеј Уљанов, Звонимир Ивановић,
Утицај глобалних стратешких међународних односа на трендове организованих кримининалних активности

Нада Радушки,
Демографски развој и положај мањина у Србији као фактор стабилности и међународне сарадње



Прикази

Живојин ЈАЗИЋ,
Мој поглед на дипломатију (1957-2005)

Дезмон ДИНАН,
Мењање Европе – историја Европске уније

Блажо РАДОВИЋ,
Моћ и немоћ преговарања



Документи

 
Иступање Вука Јеремића, министра спољних послова Републике Србије, у Центру Денис Хастерт за економију, државну и јавну политику на Витон колеџу



2010.



Међународна политика

бр. 1140,   окробар-децембар 2010.



Свет и Србија

Ана ЈОВАШЕВИЋ,
Спољна културна политика Немачке према Србији – улога, задаци и делатност организација културе



У фокусу

Сенка Д. ПАВЛОВИЋ,
Политички идентитет Европске уније

Ђорђе ПАВЛОВИЋ,
Институција Високог представника Уније за спољне послове и безбедносну политику и Европска служба спољних послова

Марко ЈЕЛИЧИЋ,
Европска унија у Уједињеним нацијама након усвајања Лисабонског уговора



Анализе

Горан НИКОЛИЋ,
Девизни режими и тенденције курсева валута источноевропских земаља током две деценије након пада Берлинског зида (1990-2010)

Владимир ТРАПАРА,
Правила о међународном миру и безбедности у светлу односа између великих сила



Прикази књига

Обрад РАЧИЋ,
Уједињене нације: између моћи и права

Душко ЛОПАНДИЋ,
Послужити своме драгом отечеству: из историје српске дипломатије: 1804–1914.

Branko PU,
Немачка као уговорни партнер Србије и Југославије 1882–2009.



Конференције


Спољна политика Србије – билатерални и мултилатерални односи


Улога и место Републике Србије у међународним организацијама



Документи


Обраћање председника Републике Србије, Бориса Тадића на отварању сајма Глобал Конект





Међународна политика

бр. 1139,    јул-септембар 2010.



Свет и Србија

Хасиба ХРУСТИЋ,
Пут Србије у Европску унију – избор модела развоја

Зорана Брозовић,
Дискурс о НАТО у Народној скупштини Републике Србије (2000–2008)



У фокусу

Љиљана ФИЈАТ анд Александар ЖИВКОВИЋ,
Светска економска криза и прање новца

Драган ПЕТРОВИЋ,
Председнички избори у Украјини 2010. – анализа остварених резултата по областима и културно-историјске регионализације

Срђан КОРАЋ,
Претња транснационалног организованог криминала по еколошку безбедност Србије



Анализе

Владимир ВУЧКОВИЋ,
Држава и тржиште: ратови звезда

Ратко ВУКАНИЋ,
Српски спољнотрговински односи са афричким државама од 2001. године



Прикази књига


Perry Anderson, The New Old World, Verso, London, New York, 2009.



Конференције


Асиметрични ратови, међународни односи и теорија праведног рата


Хармонизација законодавства Републике Србије са правом Европске уније



Документи


Обраћање председника Републике Србије Бориса Тадића поводом мишљења Међународног суда правде о Косову





Међународна политика

бр. 1138,   април-јун 2010.



Свет и Србија

Душко ДИМИТРИЈЕВИЋ,
Делимитација српско-хрватске границе на Дунаву

Видоје ГОЛУБОВИЋ,
Србија и културни аспекти регионалне интеграције



У фокусу

Милован РАДАКОВИЋ,
Међусобна детерминисаност европског и националног идентитета

Невена ПРОЛОВИЋ,
Лисабонски уговор: институционалне измене у области спољне политике Европске уније

Срђан ПЕТКАНИЋ,
Демократски дефицит у функционисању Европске уније – тенденције и перспективе

Сенка ПАВЛОВИЋ,
Грађевина недовршеног: проблем идентитета Западног Балкана



Анализе

Драгана ЂУРАШИНОВИЋ-РАДОЈЕВИЋ,
Парламентарна контрола војних операција ЕУ – случај Немачке

Саша ЂОРЂЕВИЋ,
Политизација полицијске сарадње у Европи до Другог светског рата



Прикази књига

Nancy SODERBERG,
The Superpower Myth – The Use and Misuse of American Might, John Wiley & Sons Inc, Hoboken, 2006

Душко ДИМИТРИЈЕВИЋ,
Реформа савета безбедности Уједињених нација, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2009

Фарид ЗАКАРИЈА,
Постамерички свет, Хеликс, Смедерево, 2009

Драган ПЕТРОВИЋ, Горан НИКОЛИЋ,
Геополитика савремене Украјине, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2009.

Драган ПЕТРОВИЋ, Горан НИКОЛИЋ,
Међународни положај Украјине, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2009.



Конференције


У сенци гаса и политике: српско-руска сарадња у области културе и религије


Дунав-најјача веза са Европском унијом



Документи


Говор председника Србије Бориса Тадића поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста





Међународна политика

бр. 1137,   јануар-март 2010.



Свет и Србија

Велизар ГОЛУБОВИЋ,
Утицај међународних и домаћих актера на реформе пензијских система у државама сукцесорима СФРЈ



У фокусу

Богдан ГЕЦИЋ,
Приватно-правно санкционисање правила конкуренције – европска перспектива

Срђан МИЛАШИНОВИЋ, Далибор КЕКИЋ,
Савремени расизам – безбедносни изазов, ризик и претња

Никола МАРИЋ,
Иницијатива за формирање „Нове безбедносне архитектуре Европе“ као део спољне политике Руске Федерације



Анализе

Душко ЛОПАНДИЋ,
Од Гарашанина до Миловановића: педесет година геостратешког промишљања у Србији XIX века

Љубица М. ЗЈАЛИЋ,
Институцијализација као кључ за развој привреде и друштва



Прикази књига

Giovanni ARRIGHI,
The Long Twentieth Century: Money, Power, and the Origins of Our Times, Verso, London, 1994.

Department of Analyses and Strategies,
The Western Balkans and European Integration-Perspectives and Implications, Office of the Committee for European Integration, Centre of Eastern Studies and Central European Desk, Warsaw, 2008.

Давид Дашић,
Савремена дипломатија, Мултидисциплинарни центар за подстицање интеграционих процеса и хармонизацију права и Привредни саветник д.о.о., Београд, 2008.



Конференције


Хајде да разговарамо о NATO


Енергетика у Југоисточној Европи



Документи


Говор Бориса Тадића, председника Републике Србије на прослави двадесете годишњице пада Берлинског зида


2009.



Међународна политика

бр. 1136, 2009.



У фокусу

Милан КАРАГАЋА,
The national security strategy – A compromise between the real and the possible

Милош Б. МАРКОВИЋ,
Turkish foreign policy at the beginning of 21st century

Бранко ПАВЛИЦА,
Greek-Macedonian dispute over Macedonia’s name

Ана ЈОВИЋ-ЛАЗИЋ,
Russia-Georgia relations: A year after the armed conflict



Анализе

Владимир Вучковић,
The end of the dollar domination

Сандра СТОЈАДИНОВИЋ-ЈОВАНОВИЋ,
US international trade in services

Јасминка СИМИЋ,
NATO’s engagement in former SFRY, 1990-2001

Марко Николић,
Current issues between the Orthodox and the Roman-Catholic churches



Прикази

Драган ШТАВЉАНИН,
Хладни мир – Какваз и Косово, Радио Слободна Европа, Праг, Чигоја штампа, Београд, 2009.

Џон МИРШАЈМЕР,
Трагедија политике великих сила, Удружење за студије САД у Србији, Београд, 2009.

Веран СТАНЧЕТИЋ,
Регион као развојна перспектива у Европској унији, Службени гласник, Београд, 2009.



Конференције

Serbia in the contemporary geostrategic surroundings

Will there be another gas crisis?

XII ANSES summer school of democracy in South-Eastern Europe

Serbia and Japan – Relations with neighbours and border issues



Документи


Statement by Vuk Jeremić, Minister of Foreign Affairs of the Republic of Serbia,
at the 20th anniversary of the Ninth Non-Aligned Summit – “History and legacy
for a peaceful world”





Међународна политика

бр. 1135, 2009.



Свет и Србија

Владимир ПАВИЋЕВИЋ,
Twenty years after the fall of the Berlin wall: The case of Serbia



У фокусу

Драган ШТАВЉАНИН,
EU-Russia: Assymetic inter-dependence

Симеон ПОБУЛИЋ,
Co-operation in the multipolar world

Горан НИКОЛИЋ,
Stock markets and exchange tendencies in transition countries as indicators of possible recovery of the world and domestic economies

Ирина ЖАРИН,
Ratification of the Lisbon Treaty: Challenges and obstacles



Анализе

Ратко ВУКАНИЋ,
Basic features of creation, organisation and activities of the African Union

Звонимир ИВАНОВИЋ и Сергеј УЉАНОВ,
Principles of international relations in dealing with INTERPOL notices

Предраг ИЛИЋ,
Малтешки ред и право посланства



Прикази

Dominique MOÏSI,
The Geopolitics of Emotion: How Cultures of Fear, Humiliation and Hope Are Reshaping the World, Doubleday, New York, 2009

Ashraf GHANI and Clare LOCKHART,
Fixing Failed States: A Framework for Rebuilding a Fractured World, Oxford University Press, New York, 2008

Драган СИМЕУНОВИЋ,
Тероризам – општи део , Правни факултет, Београд, 2009.

Владимир ПРВУЛОВИЋ,
Савремени међународни односи, Мегатренд универзитет, Београд, 2008.



Документи


Address by Vuk Jeremić, Minister of Foreign Affairs of the Republic of Serbia,
before the United Nations Security Council




Међународна политика

бр. 1134, 2009.



Свет и Србија

Светозар СТОЈАНОВИЋ,
The situation in the contemporary world and Serbia

Душан РЕЉИЋ,
Western Balkans in the USA-EU-Russia triangle

Сања ЈЕЛИСАВАЦ,
Interim agreement on trade between EU and Serbia and its initial implementation



У фокусу

Хасиба ХРУСТИЋ,
The world financial crisis and exit strategy

Александар ЈАЗИЋ,
Social lines of division in Ukraine



Анализе

Јована Нинковић,
The role of the chamber system in Serbia in the post-modern economic diplomacy and selection of economic counsellors

Мирјана ДОЛОВАЦ,
The Roma and media



REVIEWS

Laurent COPHEN-TANGUI,
Guerre ou paix, Essai sur le monde de demain (War or peace, an essay of the world of tomorrow)

Jacues Attali,
Une brève histore de l'avenir (A short history of the future)

Ignacio RAMONET,
Géopolitique du chaos (Geopolicy of chaos)

Драган СИМИЋ,
Светска политика – Међудржавни и међународни поредак, светска политика, глобални односи



Конференције

45th annual conference on Latin America

Political, strategic and military culture in transition states



Документи

The Law Affirming the Agreement on Supply and Mutual Services (USA-SRB-01)
signed between the Ministry of Defence of the Republic of Serbia on behalf of the Government of the Republic of Serbia and the United States Department of Defense

Instructions for associates




Међународна политика

бр. 1133, 2009.



Свет и Србија

Драган СТОЈОВИЋ,
Foreign direct investments in South-Eastern Europe – A view from Serbia

Жаклина НОВИЧИЋ,
Kosovo: A year after the unilateral proclamation of independence



У фокусу

Наташа ПЕТРОВИЋ, Ђорђе ПЕТРОВИЋ,
Towards NATO’s 60th anniversary: Security between regionalism and globalism

Милан СИМУРДИЋ,
Gas crisis and energy security

Душко ДИМИТРИЈЕВИЋ,
Citizenship regulations in Serbia and Montenegro



Анализе

Драган СИМИЋ,
American strategic thinking in early 21st century

Милош Д. ЛУТОВАЦ,
Education and health care expenses in European Union member states and in the Republic of Serbia



Конференције

European prospects of South-Eastern Europe

Development of public administration and governance studies in Serbia

European Union and transitional justice

Regional co-operation of the National convent on the European Union



REVIEWS

Милан ШАХОВИЋ,
Међународно право у међународним односима – Друга половина XX века

Fraser CAMERON,
An Introduction to European Foreign Policy

Радослав ВЕСНИЋ МЛАЂИ, Др Миленко ВЕСНИЋ,
Gansenjer српске дипломатије



Документи


Joint statement of representatives of South-East European states